Iako imaju maleno telo, psi malih rasa imaju izrazito velike energetske potrebe. Takođe, brzo odrastaju i veoma dugo žive.

Zbog svih ovih specifičnosti, vlasnici pasa malih rasa moraju znati kako da pravilno hrane svoje mezimce.

KARAKTERISTIKE PASA MALIH RASA

• Teže do deset kilograma kad odrastu

• Mnogi imaju još manju težinu – od dva do pet kilograma (minijaturni ili toy psi)

• Brzo odrastaju – sa osam do deset meseci završavaju svoj telesni razvoj i rast

• Životni vek im je dug – žive i do 16-17 godina

• Energetske potrebe za održavanje metaboličkih procesa su im veoma velike

STARENJE MALIH PASA

Starenje, odnosno dug životni vek podrazumeva između ostalog i nakupljanje štetnih produkata metabolizma, koji su odgovorni za promene u vezi sa starenjem. Njihovim blokiranjem, a to rade antioksidansi, omogućava se proces regeneracije i reparacije organizma, odnosno zdravije starenje.

• Antioksidansi neophodni u ishrani starijih malih pasa – vitamini A, C, E, beta-karoten, kao i likopen i cink
• Hrana koja sadrži antioksidanse: jabuke, crveno bobičasto voće, brokoli, šargarepa

Mali psi imaju brži metabolizam i brže sagorevaju energiju u odnosu na pse srednje veličine i velike pse. Potrebno im je više energije po kilogramu telesne težine nego srednje velikim i velikim psima.

Mali želudac, naročito kod minijaturnih rasa, sprečava psa da u jednom dnevnom obroku zadovolji svoje nutritivne potrebe. Potrebnu količinu energije trebalo bi da unose u većem broju porcija hrane: ukupan dnevni obrok podeljen u dve ili tri porcije.

Temperament pasa iste veličine znatno utiče na broj potrebnih kalorija: džek rasel terijeru je potrebno i do 30 odsto više energije dnevno nego psu iste telesne težine ali mirnijeg temperamenta i ponašanja.

Hrana za male pse mora biti bogata visokokvalitetnim proteinima i mastima, odnosno visokosvarljivim hranljivim materijama životinjskog porekla. To su:  meso: mišićno tkivo, unutrašnji organi i kostur; riba;  jaja.

Unos masti je važan kao izvor energije, izvor veoma važnih esencijalnih masnih kiselina: omega 3 i omega 6, i kao način unošenja vitamina A, D, E i K.

Ugljeni hidrati su takođe izvor energije ako su rastvorljivi ugljeni hidrati, a ako su nerastvorljivi, pomažu u procesu varenja i borbi sa osećajem gladi. Trebalo bi da potiču iz:
– voća – uglavnom je izvor prostih šećera (glukoze i fruktoze);
– povrća – izvor prostih i složenih šećera: zeleno i žuto povrće, lisnato povrće, mahunarke.

Odgovarajuće količine vitamina i minerala. Trebalo bi obratiti pažnju na:
– sadržaj vitamina B grupe – neophodni su zbog povećanog udela proteina u ishrani;
– formu minerala – trebalo bi da budu u helatnom obliku (organski vezani) radi dovoljne iskoristljivosti u organizmu.

Izvor: petmagazine.rs