Psima sa ovim poremećajem ponašanja moraju se uvesti ustaljene duže dnevne šetnje koje će im omogućiti da se kreću, potroše energiju i zadovolje svoju radoznalost.

Vaš pas trči, juri, sve ga zanima, sve želi da vidi, bez ikakvog zazora prilazi drugim psima, skače po ljudima, uvek je spreman za igru, laje, pokušava da na svaki način privuče vašu pažnju, pa i onda kada vi to ne želite. Simpatično? Ipak, možda ne uvek. Takvo ponašanje ume da bude veoma zamorno, može početi da vas nervira i da vam na kraju ozbiljno smeta, kao vlasniku i kao nekome ko deli svoj životni prostor s takvim psom i drugim ukućanima.

Poremećaj u ponašanju

Statistike, koje se vode jedino u Americi, pokazuju da je ovakvih poremećaja sve više. Uzrok opisanog ponašanja nije sasvim istražen, mada se sumnja da su takve promene u ponašanju najčešće uzrokovane pojačanom ishranom, problemima u funkcionisanju štitne žlezde, ali i poremećajima psihološke prirode kojima su psi, kao i drugi kućni ljubimci, sve više podložni u svetu modernih komunikacija i dinamičnih promena. Način života u kome je svaki dan prepun novina i događanja može dovesti do poremećaja u psihološkom razvoju pasa, tako da oni, kao i ljudi, na neki način postaju zavisnici od životne dinamike.

Dijagnoza

Pri definisanju ovakvog ponašanja ili pokušaju uspostavljanja dijagnoze moramo biti veoma oprezni. Hiperaktivnost sama po sebi ne bi trebalo da bude oboljenje. Ona može predstavljati i nedostatak aktivnosti. Na primer, ako smo kao ljubimca uzeli lovačkog psa, pa ga ne izvodimo i on veći deo dana provodi sam u neaktivnosti, ili ako imamo psa koji je uglavnom u stanu bez stimulansa iz spoljašnje sredine, on će postati hiperaktivan kada se izvede napolje.

Simptomi

Dijagnostikovanje hiperaktivnosti kao vrste psihološkog poremećaja moraju da prate i drugi simptomi koji će potvrditi dijagnozu. U njih spadaju:

• kratkotrajna pažnja i teža koncentracija na zadatke, objekte ili predmete;
• kompulsivno ponašanje, jurenje repa, trčanje ukrug;
• periodi neaktivnosti se smenjuju s periodima nekontrolisanog kretanja;
• stalni nemir ili destruktivno ponašanje (uništavanje stvari, nameštaja);
• brzi pokreti očiju, zadihanost, stalno uzbuđenje;
• preosetljivost na zvuke i pokrete sa izlivima agresivnog ponašanja.

Uzroci

Uzroci ovakvog vida ponašanja mogu biti razni. Sve se više sumnja da visokoproteinska hrana s veštačkim zaslađivačima koji produkuju veću količinu šećera može biti jedan od uzroka hiperaktivnosti. Takođe, duži periodi u kojima je pas sam mogu doprineti iznenadnoj aktivnosti kada se ukućani vrate. Psi su bića koja stalno traže stimulanse, te ih morate naučiti da ostaju sami i morate im ostavljati omiljene igračke koje će ih zabavljati i držati im pažnju dok ste vi odsutni. Takođe, psima sa ovim poremećajem ponašanja morate uvesti ustaljene dnevne šetnje koje neće biti kraće od trideset minuta i u kojima ćete im omogućiti da se kreću i potroše energiju, a takođe i da zadovolje svoju radoznalost. Moramo stimulisati njihovo prirodno ponašanje i ostaviti ih da dobro „iznjuškaju” i da zadovolje svoju radoznalost u svakom pogledu, što će uvek doprineti tome da kada dođu kući budu mirni.

Preporuka je da svoje ponašanje u kući i van nje prilagodite prirodnim potrebama svog psa i da se potrudite da s njim provodite što je moguće više vremena.

Izvor: petmagazine.rs