Šta je hipoglikemija?

Glukoza je glavni izvor energije za sve ćelije u organizmu, a posebno za mozak. Kod pasa, nivo glukoze se održava u određenim granicama zahvaljujući radu jetre, pankreasa i nadbubrežnih žlezda. Kada pas ne unosi dovoljno hrane, ima povećanu potrošnju energije ili ne može da apsorbuje hranljive materije pravilno, nivo šećera u krvi opada i dolazi do hipoglikemije.

Kod pasa malih rasa problem nastaje jer imaju:

• Manji kapacitet jetre za skladištenje glikogena (rezervni šećer),

• Brži metabolizam,

• Veće energetske potrebe po kilogramu težine,

• Manju telesnu masu, što znači da manja odstupanja u unosu hrane mogu imati veću posledicu.

Zbog svega navedenog, čak i jedan preskočen obrok kod šteneta može izazvati ozbiljan pad šećera.

Ko je u najvećem riziku?

Iako hipoglikemija može da pogodi pse bilo koje rase ili uzrasta, u najvećem riziku su:

• Štenad malih i toy rasa (npr. čivava, jorkširski terijer, pomeranac, maltezer), posebno do 4 meseca starosti.

• Psi sa gastrointestinalnim infekcijama (koji povraćaju ili imaju dijareju).

• Psi pod stresom (transport, promene u sredini, odvajanje od majke).

• Psi sa hormonalnim poremećajima (npr. insulinom).

• Pseće mame koje doje više štenaca.

• Psi sa bolestima jetre, pankreasa ili parazitima.

Simptomi

Simptomi se razvijaju postepeno ili naglo i mogu varirati u intenzitetu. Često su nespecifični, pa ih vlasnici pogrešno protumače kao lenjost ili pospanost. Evo najčešćih znakova:

• Letargija, slabost, pospanost

• Gubitak ravnoteže, nesiguran hod

• Drhtanje, tremor mišića

• Povraćanje

• Odbijanje hrane

• Zamućen pogled, dezorijentisanost

• Grčevi, epileptični napadi

• Gubitak svesti ili koma (u težim slučajevima)

• Hladne uši, šape, opušten tonus mišića

Napadi najčešće dolaze ujutru (nakon dužeg posta), nakon fizičke aktivnosti, putovanja ili stresa.

Dijagnoza i veterinarski pregled

Ako postoji sumnja na hipoglikemiju, veterinar će:

• Uzmati anamnezu (uzrast psa, ishrana, simptomi, trajanje).

• Izvršiti fizički pregled (temperatura, refleksi, tonus mišića).

• Uraditi brzu analizu glukoze u krvi (glukometar).

• Po potrebi – dodatne testove: biohemiju, analizu urina, ultrazvuk abdomena, pregled jetre i pankreasa.

Dijagnoza se potvrđuje ako je nivo glukoze u krvi psa ispod 3.3 mmol/L (60 mg/dL), a prisutni su simptomi.

Lečenje

Blagi slučajevi kod kuće:
Ako je pas pri svesti, ali pokazuje prve znake hipoglikemije, vlasnik može hitno dati:

• Malo meda, glukoznog sirupa, javorovog sirupa, šećera rastvorenog u vodi

• Naneseno direktno na desni psa (upija se brzo)

Nakon toga, ponuditi hranljiv obrok bogat proteinima i mastima.

Teži slučajevi (veterinarska intervencija):
Ako je pas bez svesti, ima grčeve ili ne reaguje na prvu pomoć – odmah se mora odvesti kod veterinara. Tamo se daje:

• Intravenska dekstroza (5% ili 10% rastvor glukoze)

• Infuzija tečnosti

• Stabilizacija temperature tela

• Praćenje nivoa šećera i vitalnih funkcija

Kod učestalih epizoda, sledi dodatna dijagnostika kako bi se otkrio osnovni uzrok (npr. tumor pankreasa, insuficijencija jetre).

Prevencija

Najvažnija je pravilna ishrana i planiranje obroka:

Za štenad (do 4 meseca):

• 4–6 malih obroka dnevno

• Visokokalorična, lako svarljiva hrana bogata proteinima

• Bez naglih promena hrane ili dužih razmaka između obroka

Za odrasle pse malih rasa:

• 2–3 obroka dnevno (posebno kod aktivnijih pasa)

• Hrana sa većim procentom masti i proteina životinjskog porekla

• Izbegavati poslastice koje izazivaju nagli skok pa pad šećera

Takođe je bitno obezbediti:

• Redovne veterinarske kontrole

• Tretman protiv crevnih parazita

• Stabilno okruženje bez čestih stresora

• Umerenu fizičku aktivnost i rutinu

Zaključak

Hipoglikemija je tiha, ali ozbiljna pretnja zdravlju pasa malih rasa – posebno štenadi. Brza reakcija i informisanost vlasnika mogu napraviti razliku između života i smrti. Pravilna ishrana, redovni obroci i praćenje ponašanja psa ključni su koraci ka prevenciji ovog stanja.

Ako primetite bilo koji od simptoma, nemojte čekati – kontaktirajte veterinara što pre.

Izvor: petMD